So­li­stič­kim kon­cer­tom gi­ta­ri­ste ko­ji do­la­zi iz Ve­ne­cu­le, a niz go­di­na ži­vi i stva­ra u Austri­ji, Ga­bri­je­la Gi­ja­na, odr­ža­nog u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­to­e­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić” po­čeo je pr­vi me­đu­na­rod­ni fe­sti­val „Da­ni gi­ta­re u Pod­go­ri­ci”. Od­mah po­tom na­stu­pio je od­lič­ni pod­go­rič­ki du­et ko­ji či­ne gi­ta­rist­ki­nja Bo­ja­na Bra­jo­vić i fla­u­ti­sta Bo­ris Nik­če­vić. Na oba kon­cer­ta sve­ča­na sa­la bi­bli­o­te­ke bi­la je po­pu­nje­na do po­sljed­njeg mje­sta, a od­lič­ne in­ter­pre­ta­ci­je po­nu­ka­le pu­bli­ku da tra­ži još, pa su oba kon­cer­ta za­vr­ši­la bis iz­vo­đe­nji­ma.
Gi­ta­ri­sta Ga­bri­jel Gi­jan, pro­fe­sor na austrij­skom Kon­zer­va­to­ri­ju­mu „Jo­zef Hajd”, ko­ji kon­cer­ti­ra ši­rom svi­je­ta, odu­še­vio je pu­bli­ku ne sa­mo svo­jom teh­ni­kom, već i iz­bo­rom kom­po­zi­ci­ja. Iako je po­znat kao vr­stan in­ter­pre­ta­tor dje­la Do­me­ni­ka Ska­ral­ti­ja, za nas je oda­brao naj­bo­lje iz na­ci­o­nal­nog re­per­to­a­ra. Od­no­sno, kom­po­zi­to­ra iz Ve­ne­cu­e­le ko­ji su pi­sa­li za gi­ta­ru to­kom 19. i po­čet­kom 20. vi­je­ka. A, evo za­što je do­nio ta­kvu od­lu­ku, ob­ja­šnja­va Gi­jan u raz­go­vo­ru za „Dan”:
- Po­sljed­ni put ka­da sam kon­cer­ti­rao, lju­di su mi tra­ži­li mu­zi­ku tih kom­po­zi­to­ra. Ako po­gle­da­te in­ter­net, Ju­tjub, lju­di me uglav­nom po­zna­ju po in­ter­pre­ta­ci­ja­ma špan­sko-ita­li­jan­skog kom­po­zi­to­ra iz ba­ro­ka, Do­me­ni­ka Ska­ral­ti­ja. Moj pri­ja­telj, komp­zi­tor Jo­van Pe­šić, ura­dio je za me­ne tran­skrip­ci­je 25 Ska­ral­ti­je­vih so­na­ta, sni­mio sam ih, i lju­di me sa­da po to­me pre­po­zna­ju. No, isto ta­ko zna­ju i da sam ro­đen u Ve­ne­cu­e­li, i mno­gi ka­žu ako za in­ter­net mo­žeš svi­ra­ti Skar­la­ti­ja što ne mo­žeš i ve­ne­cu­e­lan­sku mu­zi­ku. I eto, od­lu­čio sam da na ži­vim kon­cer­ti­ma re­per­to­ar uglav­nom ba­zi­ram na dje­li­ma kom­po­zi­to­ra iz mo­je ze­mlje – ka­že Gi­jan.
~ Svi­ra­te li i dje­la mo­der­nih kom­po­zi­to­ra? Kom­po­nu­ju li ne­ki od sa­vre­me­nih auto­ra za Vas?
- Da kom­po­nu­ju za me­ne. Je­dan od njih je ve­ne­cu­e­lan­ski kom­po­zi­tor Lu­is Očoa (pre­mi­nuo 2007. prim.aut) ko­ji je za me­ne na­pi­so dje­lo ko­je iz­vo­dim sa or­ke­strom, za­tim je svo­je­vre­me­no pi­sao i Džon Du­ar­te iz En­gle­ske, Kar­los Ati­la­no, sa­da Jo­van Pe­šić...
~ Ka­ko ka­na­li­še­te la­tin­ski tem­pe­ra­ment ka­da svi­ra­te ne­ki ko­mad iz ba­ro­ka, jer lju­di iz Ju­žne Ame­ri­ke ima­ju se­ci­fič­čna na­čin do­ži­vlja­ja, ži­vlje­na mu­zi­ke?
- Mi ima­mo svo­ju mu­zič­ku ba­šti­nu, a evrop­ska mu­zi­ka je do­šla ka­sni­je. Či­nje­ni­ca je da smo mi u Ju­žnoj Ame­ri­ci stal­no i ne­po­sred­no u do­di­ru sa rit­mom, raz­li­či­tim mu­zič­kim tra­di­ci­ja­ma, i to kon­tro­li­sa­ti je pra­va umjet­nost. Mno­gi ka­žu da tek ka­da sa­vla­daš svi­ra­nje ba­rok­ne mu­zi­ke mo­žeš re­ći da kon­tro­li­šeš se­be, a ja sam do­kaz da je to mo­gu­će.
~ Što svi­ra­te ka­da ste ku­ći, da li svi­ra­te i na­rod­nu mu­zi­ku?
- Po­ne­kad imam svo­je sop­stve­ne im­pro­vi­za­ci­je, vje­žbam, ma­le kom­po­zi­ci­je. Po­ne­kad svi­ram i na­rod­nu mu­zi­ku u tran­skrip­ci­ji za kla­sič­nu gi­ta­ru. A za pri­ja­te­lje i po­ro­di­cu, pa taj re­per­to­ar za­vi­si od to­ga ko­li­ko sam pri­je to­ga po­pio vi­na.
~ To­kom kon­cer­ta iz­ra­zi­li ste za­do­volj­stvo in­stru­men­tom na ko­jem ste svi­ra­li, a ko­ji je Vam je za ovu pri­li­ku po­zaj­mio or­ga­ni­za­tor fe­sti­va­la gi­ta­ri­sta Sr­đan Bu­la­to­vić.
- Je­ste, i ve­o­ma mi je dra­go što su u pu­bli­ci bi­li i gra­di­te­lji ove div­ne gi­ta­re, Bra­ni­slav Mar­ko­vić i La­zar Bo­go­sa­vlje­vić. Ka­da je mo­gu­će, tra­žim da ta­mo gdje na­stu­pam svi­ram na gi­ta­ri ne­kog od lo­kal­nih gra­di­te­lja. Sr­đan mi je po­zaj­mio svo­ju gi­ta­ru i ta­ko sam is­pu­nio ovaj uslov. In­stru­ment je od­li­čan, ima od­li­čan zvuk i pri­lič­no je kom­fo­ran za svi­ra­ča. Ina­če, vo­lio bih da ne­gdje jed­nom ot­pu­tu­jem bez gi­ta­re i ko­fe­ra. I to mi je ovaj put po­šlo za ru­kom, jer mi je or­ga­ni­za­tor re­kao da on ov­dje ima od­lič­nu gi­ta­ru, što je i či­nje­ni­ca.
~Da li ste pr­vi put u Cr­noj Go­ri?
- Je­ste, i ka­ko sam do­la­zio avi­o­nom, bio sam im­pre­si­o­ni­ran pri­ro­dom, od­no­sno je­ze­rom ko­je okru­žu­ju pla­ni­ne. Ima­te pre­di­van pej­zaž, jer se vi­de i pla­ni­ne i je­ze­ro. Mo­žda se mo­že upo­re­di­ti sa je­ze­rom So­to u Ve­ne­cu­e­li, ko­je je kod nas na­ci­o­nal­ni park, a i ne­ki na­ši ju­žni di­je­lo­vi su slič­ni.
Ž.J.


Gi­ta­ra uvi­jek po­pu­lar­na

Pred kon­cer­te, is­pred or­ga­ni­za­to­ra pu­bli­ci se obra­tio Sr­đan Bu­la­to­vić, di­rek­tor fe­sti­va­la, ko­ji je re­kao da broj­nost pu­bli­ke de­man­tu­je nje­go­ve ne­dav­ne iz­ja­ve i da je oči­gled­no da se gi­ta­ra još uvi­jek slu­ša. On se za­hva­lio i svi­ma ko­ji su po­mo­gli fe­sti­val.
Is­pred Se­kre­ta­ri­ja za kul­tu­ru Pod­go­ri­ce, pri­sut­ni­ma se obra­ti­la se­kre­tar­ka dr Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić, ko­ja je is­ta­kla da im je bi­lo za­do­volj­stvo da po­dr­že ovaj fe­sti­val.
- Si­gur­na sam da će­mo pri­gr­li­ti ovaj fe­sti­val po­tvr­đu­ju­ći Pla­to­no­ve ri­je­či da je što je mu­zi­ka u ne­koj dr­ža­vi bo­lja, to je bo­lja i ta dr­ža­va.